Vaskrs je veliki hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje.

Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana nakon njegove smrti, uključujući i dan smrti: odnosno prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik, kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Pripreme za Uskrs se razlikuju od običaja do običaja, tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom, tog dana je Isus, koga vernici nazivaju Hristos, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti brdu izvan Jerusalima. Na Veliki petak farbaju se jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv.

Nakon Velikog petka sledi Velika subota, taj dan je Hristos proveo u Hadu, te ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti, ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik uskrsnuća.

Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos voskrese, na šta se odgovara Vaistinu voskrese.

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turisticki vodic Srbije